Patološka kupovina – bolest savremenog društva

1 Uvod

U proleće 2018. godine imala sam priliku da provedem tri sedmice u Americi, na razmeni koju organizuje i finansira Ambasada SAD-a u Srbiji. Ta poseta mi nije značila mnogo na duhovnom planu ali je potvrdila neke od pretpostavki koje sam imala o američkom društvu, njihovim navikama i potrebama a koje upijam i delimično prihvatam, a delimično odbacujem od svojih tinejdžerskih dana. Deo tog putovanja je bila i poseta najvećem tržnom centru u tom trenutku, Mall of America, pored kojeg se nalazi i jedan od najvećih skladišta Amazona. Naši vodiči su o tom tržnom centru govorili sa uzbuđenjem i strahopoštovanjem, kao da nas vode u najveći hram koji okuplja milione hodočasnika godišnje. Mi, kupci smo vernici te nove religije, magovi politike i marketinga su sveštenici nove religije a božanstvo kojem se klanjamo je novac. Transfer američke kulture se kao i kod većine odvijao putem popularne kulture – muzika, časopisi, knjige, filmovi i TV serije, a od početka 2000-tih godina i putem Interneta i streaming platformi. Ono što se izdvojilo kao jedan od glavnih utisaka je obilje ponude/tražnje, kupovina i zatrpavanje „emocionalnih” rupa koje postaju izražene kako tehnički i tehnološki napredujemo kao civilizacija, makar ova zapadna kojoj težimo. Ova tema je interesantna jer ima potencijal da osvetli ne samo navike u ponašanju modernog čoveka već se dotiče i teme slobode i slobodne volje i može da ukaže da naš emocionalni mozak nije spreman da se tako lako prilagodi razvoju koji nam diktira savremeno društvo. Moderno društvo deluje kao da hinjeno hrani naše nesigurnosti i probleme u funkcionisanju psihičkog života. Ne možemo da utičemo na pokušaje politike i medija da upravljaju našim životima, možemo da naučimo da im se odupremo i da pomognemo drugima da to isto pokušaju. Ako je dozvoljeno da skliznemo malo u filozofiju i sociologiju, „predmeti ne sačinjavaju ni floru ni faunu. Ipak, oni ostavljaju utisak umnožavajuće vegetacije i džungle u kojoj se novi divljak modernog vremena bori da pronađe reflekse civilizacije“ (Bodrijar, Ž, 2023. str. 12).

Ovaj rad će pokušati da opiše kognitivne strukture koje su uključene u naše ponašanje kada je kupovina u pitanju i da pokaže da preterana kupovina ima potencijala da se svrsta u patološke oblike ponašanja. Mnoge studije koje su korišćene kao referentne u ovom radu, ukazuju da slični mehanizmi upravljaju ponašanjem osobe koja je razvila poremećaj patološke kupovine kao i kod ostalih, bolje opisanih slučajeva, zavisničkog ponašanja.

2 Volja i emocije

Koji mehanizmi i psihički procesi stoje iza poremećaja koji se opisuje kao patološka kupovina? Istraživanje radova na temu patološke kupovine nije dalo mnogo studija slučaja i materijala koji bi jasno i precizno opisali ovaj poremećaj i uvrstili kupovinu i patološku kupovinu kao psihopatološki poremećaj. Studije koje su bile na raspolaganju, ispitivale su uticaj stresa, neuralne osnove ovog sindroma, sličnosti i razlike sa adiktivnim oblicima ponašanja, kao što su kockanje ili zavisnost od psihoaktivnih supstanci jer su ovi oblici ponašanja mnogo detaljnije opisani u literaturi i imaju svoje mesto u klasifikaciji patoloških poremećaja, kao i opise iz oblasti psihologije ličnosti kako bismo se približili ovom fenomenu. Rezultati teorijske analize predstavljeni u ovom radu potvrđuju da stres ne deluje kao neposredni uzrok kompulzivne kupovine, već kao faktor koji menja afektivno i kognitivno funkcionisanje pojedinca, čime se povećava verovatnoća maladaptivnih strategija regulacije emocija. U pitanju je kompleksni fenomen koji nastaje na preseku individualnih slabosti, afektivno–kognitivnih mehanizama i savremenog sociokulturnog konteksta.

U tom kontekstu, razumevanje patološke kupovine zahteva analizu više međusobno povezanih psihičkih procesa, među kojima se posebno izdvajaju volja i emocije, odnosno afektivitet. Volja je sposobnost upravljanja vlastitim odlukama i sposobnost kontrole njihovog izvršenja. Ulaganje napora u ostvarenje nagonskih težnji i kontrola njihove realizacije je funkcija volje (Grbeša, G., Stanković, M., 2023, str. 81). Ovo je važno da razumemo da bismo se približili problemu patološke kupovine, jer postoji vrlo jasan momenat voljnosti kod kupovine bilo kog tipa. Ljudi u svakodnevnom životu moraju da kupuju – hranu, odeću i obuću, da opremamo stan, da ispunimo naše potrebe za kulturnim i obrazovnim sadržajima ili putovanjima. Kod prosečne osobe ne postoje kvalitativne razlike u ponašanju, kupuje se da se podmiri neka od potreba koje su fiziološke, fizičke ili duhovne. Razlika je samo u prisili koja postoji kod osoba kod kojih može da se dijagnostikuje sindrom patološke kupovine. U najširem smislu, patološka kupovina bi mogla da se opiše kao kvalitativni poremećaj voljne aktivnosti i afektiviteta.

Kod osoba kod kojih se može govoriti o sindromu patološke kupovine, razlika se ne ogleda u samom činu kupovine, već u stepenu prisile i gubitka kontrole nad tim ponašanjem. Upravo zbog toga, patološka kupovina se u najširem smislu može opisati kao kvalitativni poremećaj voljne aktivnosti, ali ne treba zanemariti ulogu emocija i afektivnih procesa koji značajno utiču na slabljenje voljne kontrole. Volja, u ovom slučaju, ne funkcioniše izolovano, već je u stalnoj interakciji sa emocionalnim stanjima, nagonskim impulsima i subjektivnim doživljajem unutrašnje napetosti. Kod prisilnih radnji primećuje se ponavljanje neke nametnute radnje, koja ima funkciju samo za osobu koja je izvodi i zbog toga ne može da joj se odupre, a okruženju deluje kao besmislena. Kod drugih prisilnih radnji, kao što je brojanje, pranje ruku ili ponavljanje određenih reči i sintagmi, a koje su vidljive i drugima, cilj ponašanja je smanjenje, na primer, anksioznosti. Kod patološke kupovine situacija može biti drugačija. Tehnički i tehnološki razvoj, naročito pojava internet kupovine, koja može da ostane neprimećena, jer se dešava u privatnosti doma, prisilna radnja može dugo ostati neprimećena, naročito ako osoba ima dovoljno novca da podrži ovakve navike i obrasce ponašanja. Cilj izvođenja prisilnih radnji kupovine je pribavljanje subjektivnog osećaja zadovoljstva, olakšanja ili emocionalne stabilizacije, a ne smanjenje anksioznosti kao kod drugih kompulzivnih radnji. Emocije, posebno negativna afektivna stanja kao što su tuga, praznina, dosada, frustracija, bes ili osećaj unutrašnje napetosti, često prethode kompulsivnoj kupovini. Sam čin kupovine tada funkcioniše kao kratkotrajni regulator emocija, donoseći osećaj euforije, uzbuđenja ili olakšanja, koji je, prolazan a zamenjuju ga osećaj krivice, stida, razočaranja ili praznina. Snaga volje ovde nije dovoljna. Ovaj ciklus dodatno slabi voljnu kontrolu, jer osoba sve češće poseže za kupovinom kao naučenim mehanizmom regulacije emocija. U tom kontekstu, patološka kupovina se opisuje kao nemogućnost kontrole poriva za kupovinom, a ispoljava se kao ponavljana i ekscesivna kupovina (uglavnom) nepotrebnih stvari i gomilanje sličnih proizvoda (Grbeša, G., Stanković, M., 2023, str. 84).

3 Poremećaj kompulzivne kupovine – Compulsive Buying Disorder (CBD)

U ovom radu termini patološka kupovina i kompulzivna kupovina koriste se deskriptivno, dok se izraz Compulsive Buying Disorder (CBD) odnosi na klinički relevantan obrazac ponašanja. Poremećaj kompulzivne kupovine – Compulsive Buying Disorder – CBD karakteriše preokupacija/težnja ka kupovini, poremećena kontrola nad kupovinom, roba široke potrošnje se ne koristi na uobičajeni način ili shodno potrebama, kupovina je način kontrolisanja emocija, perzistentnost kupovine postoji uprkos negativnim posledicama i prati ga iskustvo negativnog emocionalnog i/ili negativnog kognitivnog stanja kada se smanji ili prestane sa kupovinom (Thomas A. T., et al 2024).

U savremenom, brzom i potrošački orjentisanom društvu, problem kompulzivne kupovine odnosno sindroma kompulzivne kupovine – CBD, postao je vidljiviji o njemu se više govori i piše i češće razmatra u okviru poremećaja kontrole impulsa. Rani opisi ovog poremećaja se mogu pronaći u literaturi sa početka 20. veka. Prema Donaldu V. Bleku, ponašanja koja danas dovodimo u vezu sa kompulzivnom kupovinom pomenuta su u radovima Emila Krepelina i Eugena Bleulera. Bleuler opisuje određene oblike patološke kupovine u okviru šire kategorije „reaktivnog impulsa“ ili „impulsivnog ludila“ koje je svrstao uz pojave kao što su kleptomanija i piromanija. Ovakvi opisi ne upućuju nužno na specifičan i izolovan poremećaj kupovine, već pre na impulsivna ponašanja koja se javljaju u okviru različitih psihopatoloških stanja. Krepelin pominje tzv. maniju kupovine ili oniomaniju kod koje je čak i kupovina kompulzivna i vodi besmislenom zaduživanju sa stalnim odlaganjem otplaćivanja duga sve dok neka katastrofa ne raščisti situaciju makar malo – malo ali nikada u potpunosti jer oni nikada ne priznaju da su zaduženi (prema Black, W. D., 2007).

Ovi rani opisi ne mogu u potpunosti i bez rezerve poistovetiti sa savremenim konceptom kompulsivne kupovine. S obzirom na tadašnji teorijski i dijagnostički okvir, moguće je da su ponašanja koja Krepelin i Bleuler opisuju delimično bila povezana sa afektivnim poremećajima, naročito sa maničnim stanjima u okviru bipolarnog afektivnog poremećaja, u kojima su impulsivnost, pojačana aktivnost i nekontrolisano trošenje česti simptomi koji mogu biti praćeni aktivacijom sistema nagrade, osećajem privremenog olakšanja, odvraćanjem pažnje od negativnih emocija. Iz tog razloga, ovi istorijski opisi mogu se posmatrati pre kao preteče razmišljanja o patološkoj kupovini, nego kao jasni i nedvosmisleni dokazi o postojanju kompulsivne kupovine u prošlosti kao zasebnog poremećaja kako ga tumačimo u danas.

DSM – 3 – R je svrstao ovaj poremećaj u nespecifikovane poremećaje kontrole impulsa. Trenutna verzija ICD-11 (https://icd.who.int/ct/icd11_mms/en/release), obeležava poremećaj kompulzivne kupovine šifrom 6C7Y a hijerarhijski pripada grupi Drugih specifičnih poremećaja kontrole impulsa – koristi se kada impulsivni obrazac ponašanja uzrokuje značajan distres ili disfunkciju, ali ne odgovara jasno definisanim entitetima poput kleptomanije, piromanije ili kompulzivnog seksualnog poremećaja. Prema DSM-5, poremećaj kompulzivne kupovine nema status zasebne dijagnoze. Klinički relevantni oblici ovog ponašanja najčešće se kodiraju u okviru kategorija poremećaja kontrole impulsa, Ostali poremećaji impulsa, uz dodatak opisa karakteristika kod pojedinca.

Prevalenca za poremećaj kompulzivne kupovine među opštom populacijom na osnovu istraživanja koja su sprovedena je od 1% do 10%. U SAD-u procenat je 5,8% opšte populacije. Najveći broj ispitanika, njih 80% je ženskog pola a vreme kada se javljaju simptomi poremećaja kompulzivne kupovine su kasni pubertet i rane dvadesete godine (prema Black, W.D., 2014). Bilo bi interesantno ispitati da li postoji drugačija distribucija ponašanja i poremećaja impulsa slična poremećaju kompulzivne kupovine kod osoba muškog pola i da li se vreme kada se javljaju simptomi može dovesti u vezu sa početkom ulaska na tržište rada jer znamo da zapadna kultura promoviše novac kao jednu od vrhunskih vrednosti i mladi rano ulaze na tržište rada.

3.1. Simptomi

Osoba koja pati od poremećaja kompulzivne kupovine preokupirana je kupovinom i posvećuje tome mnogo vremena u toku dana. Iako svi kupujemo zato što moramo, na primer da obezbedimo nutritivne, higijenske i slične potrebe nas i naše porodice, u slučaju kompulzivnog poremećaja kupovine, kupovina i potrošnja su međusobno povezane na način da se misli koje ih preokupiraju ili nivo hitnosti i anksioznosti smanjuju tek nakon kupovine.

Izdvajaju se četiri faze u okviru kompulzivnog poremećaja kupovine:

1. Iščekivanje
2. Priprema
3. Kupovina
4. Potrošnja

U prvoj fazi se javlja potreba da se nešto nađe i kupi. Akcenat je na kupovini a ne samom predmetu koji se kupuje, mada verovatno postoje preferencije kod pojedinaca ka određenim, specifičnim predmetima. Druga faza je priprema za samu kupovinu i potrošnju i može da uključuje odluku gde će se ići u kupovinu ili šta će se kupiti. Kod osoba koje jure popuste i rasprodaje, odluka šta će se kupiti zavisi od trenutne ponude. Treća faza je sama kupovina, kada nivo uzbuđenja raste i donosi sobom uzbuđenje. Četvrta faza je potrošnja ili pražnjenje i često je prate osećaj krivice i razočaranje u sebe. Ono što je zajedničko osobama sa kompulzivnim poremećajem kupovine je da nakon kupovine i potrošnje, dolazi do pražnjenja, odnosno, negativne emocije koje prethode fazi iščekivanja nestaju za trenutak a zamenjuju ih negativne emocije i slika o sebi. Želja da se popravi slika o sebi uvodi osobe sklone kompulzivnom poremećaju kupovine u naredni ciklus ili petlju iščekivanja, pripremu, kupovinu i potrošnju.

Osobe sa simptomima CBD-a najviše vole da kupuju same ili u društvu prijatelja koji podržavaju takvo ponašanje. Nije važno šta se kupuje, važno je da se kupuje i da ne postoji stigma koje se vezuje uz prekomernu kupovinu, najčešće nepotrebnih predmeta.

Simptomi CBD-a mogu da se jave tokom cele godine, ali su izraženiji pre i tokom praznika. Danas, u modernom potrošačkom društvu, svaki dan može da kreira potrebu za potrošnjom jer nam poručuju da treba da živimo sada i ovde, u trenutku i da treba da ispunjavamo svaku svoju i najmanju individualističku želju. Ako to uparimo sa željom da ugodimo i drugima i time odmerimo nivo ljubavi, posvećenosti i pristrasnosti, onda može postati jasnije zašto su sveti dani oko datuma kulturološki i kalendarski važni za kulturu i-ili religiju, postali dani kada najviše trošimo a ceo virtualni i realni marketinški prostor nas optužuju da nismo dovoljni i da nismo dovoljno dali svojim bližnjima ako nismo dovoljno kupili, odnosno potrošili. To čini začarani krug u kojem se ljubav i poštovanje prema sebi i bližnjima meri količinom potrošenog novca.

3.2. Etiologija

Etiologija CBD-a nije detaljno proučavana i u ovom trenutku nije dovoljno poznata. Postoje različite pretpostavke neuralne osnove kompulzivnog poremećaja kupovine, neregulisana dopaminergička kola, psihološki faktori, kao što su depresija ili anksioznost, nisko samopoštovanje, poremećaji kognitivnih funkcija (kao što su uključivanje Sistema 1 a isključivanje Sistema 2 prema Kanemanu), različiti sociokulturni faktori kao i agresivni marketing kojem smo svi neminovno izloženi. Pojedini aspekti etiologije će biti dodatno objašnjeni u nastavku rada.

To je ujedno i razlog zašto je tako teško odvojiti CBD kao poseban poremećaj, već se često javlja kao pratilac nekih drugih poremećaja. Iz ove perspektive, bilo bi indikativno ispitati porast broja osoba sa CBD-om u društvima u tranziciji ili društvima, kao što je naše, koje generacijama unazad živi u nemaštini i bedi, a tek je od skoro počela finansijski da jača (ako uopšte jeste počela istinski da jača ili lečimo neke nedostatke i komplekse koje vučemo generacijama unazad).

4 Stres i kompulzivni poremećaj kupovine

U metaanalizi iz 2024. godine, stres je predstavljen kao jedan od ključnih faktora koji predviđaju i podržavaju razvoj i ispoljavanje kompulzivnog poremećaja kupovine (Thomas A. T., et al 2024). Njihova studija pokazuje da kod osoba sa kompulzivnim poremećajem kupovine postoje teškoće u afektivnim i kognitivnim mehanizmima i da reakcija na signale iz okruženja i žudnja za predmetom kupovine ukazuju na problem u kontroli inhibicije kod osoba kod kojih je utvrđen poremećaj kompulzivne kupovine. Dalje u studiji navode da su prekursori poremećaja kompulzivne kupovine kao što su visok stepen impulsivnosti, orjentacija ka materijalnim vrednostima, neusaglašenost sa potrebama osobe, osetljivost na nagradu i nisko samo-pouzdanje. Njihove pretpostavke nastale su na osnovu analiza da je stres okidač afektivnog odgovora ili žudnje na stimuluse koji su u vezi sa zavisničkim oblicima ponašanja, čime se poremećaj kompulzivne kupovine približava bolestima zavisnosti jer, prema njihovim pretpostavkama stres indukuje neuroendokrini odgovor koji aktivira simpatički nervni sistem i hipotalamičko-pitutarno-adrenalnu osu (HPA osa) kako bi se osoba izborila sa stanjem u kojem se nalazi i povratila stanje homeostaze.

U neizvesnim i neodređenim situacijama, okidač za stresnu reakciju može biti spoljašnji, ali i unutrašnji, u vidu misli, sećanja, samoprocene ili subjektivnog osećaja neadekvatnosti, naročito kod osoba sa: niskom tolerancijom na frustraciju, slabijim kognitivnim i izvršnim funkcijama  i izraženom impulsivnošću. . Stres prvenstveno dovodi do promene afektivnog stanja, odnosno izaziva emocionalnu reakciju (poput napetosti, anksioznosti, praznine ili unutrašnjeg nemira), koja potom predstavlja neposredni pokretač kompulzivnog ponašanja. U takvim okolnostima dolazi do smanjenja kapaciteta za promišljeno i plansko delovanje, jer stres opterećuje izvršne funkcije i otežava racionalnu procenu posledica ponašanja. Kako navodi Kaneman, u uslovima povišene emocionalne pobuđenosti i vremenskog pritiska, dolazi do dominacije brzog, intuitivnog i automatskog načina mišljenja (Sistem 1), dok sporiji, analitički i refleksivni način mišljenja (Sistem 2) biva potisnut ili nedovoljno aktiviran. Kao posledica toga, ponašanje se sve češće oslanja na impulsivne reakcije i prethodno naučene obrasce suočavanja, umesto na svesnu kontrolu i procenu dugoročnih ishoda ponašanja. U tom smislu, kompulzivna kupovina ne predstavlja odgovor na sam stres, već na emocionalno stanje koje stres proizvodi, čime se ponašanje funkcionalno usmerava ka kratkotrajnoj regulaciji afekta.

Kupovina tako postaje brz i dostupni način redukcije subjektivnog osećaja jačine stresa koju osoba doživljava. Ako bismo mogli da povežemo razvojnu psihologiju i psihologiju ličnosti, odnosno ako želimo da vidimo širu sliku, onda kompulzivna kupovina u odraslom dobu može predstavljati izraz ranih maladaptivnih obrazaca, što potvrđuje i snimak sa YouTube-a u primeru mlade žene koja se „udala za kupovinu“, a razgovorom sa njenim ocem možemo da pretpostavimo da se njena preokupacija kupovinom razvila u ranom detinjstvu.

Stres preko HPA ose može da izazove intenzivan negativni afekt (anksioznost, napetost, prazninu), dok kupovina sa druge strane donosi: osećaj kontrole, trenutno olakšanje i porast samovrednovanja i samopoštovanja, naročito ako osoba visoko ceni materijalne aspekte života i u njima pronalazi smisao. Tada se kupovina doživljava kao potrebna, opravdana i valjana i deluje kao egosintoni odgovor na stres, čime se samo utvrđuje ovaj oblik ponašanja kao poželjan kod osoba sa poremećajem kompulzivne kupovine. Razlike u emocionalnoj regulaciji, impulsivnosti, toleranciji na frustraciju i načinu suočavanja sa stresom utiču na to da li će kompulzivna kupovina postati dominantan obrazac ponašanja ili prolazna reakcija.

Opisani psihološki mehanizmi ukazuju da kompulsivna kupovina nije izolovani poremećaj ponašanja, već rezultat složenih interakcija između emocionalnih procesa, voljne kontrole i kognitivnih funkcija. Ovakav obrazac sugeriše postojanje specifičnih neurobioloških korelata koji stoje u osnovi ovih procesa, što je predmet narednog poglavlja.

5 Kognitivne funkcije i kompulzivni poremećaj kupovine

Psihološki mehanizmi opisani u prethodnom poglavlju ukazuju na poremećaje u regulaciji emocija, donošenju odluka i kontroli impulsa, što upućuje na postojanje specifičnih neurobioloških korelata poremećaja kompulzivne kupovine. Iako stres, emocije i kognitivni procesi predstavljaju neposredne mehanizme kompulzivne kupovine, njihovo delovanje je u značajnoj meri oblikovano stabilnim crtama ličnosti i obrascima emocionalnog funkcionisanja ličnosti. Tomas i kolege (2023) pokušali su da daju pregled kognitivnih i egzekutivnih funkcija koje su uključene u poremećaj kompulzivne kupovine koristeći I-PACE model (Interaction of Person-Affect-Cognition-Excecution) (Thomas A.T., et al., 2023). Ključne karakteristike kompulzivnog poremećaja kupovine uključuju smanjenu kontrolu nad potrošnjom robe široke potrošnje i ekstremnu preokupaciju kupovinom, što rezultira prekomernom kupovinom predmeta bez njihovog korišćenja u njihove namene (prema Zwaan M., et al., 2021).

Ova studija ide u prilog odvajanja kompulzivne kupovine kao posebne kategorije poremećaja ponašanja koja postaje sve prisutnija u modernom okruženju. Uobičajene karakteristike poremećaja kompulzivne kupovine koje se preklapaju sa drugim poremećajima kontrole impulsa su: ponavljanje obrasca nemogućnosti da se odupre jakim impulsima ili žudnja za kupovinom robe široke potrošnje, dugoročni negativni efekti na pojedinca ili druge iz njegovog/njenog okruženja usled neprimerene potrošnje i rastuća tenzija ili afektivni arauzal pre epizode kompulzivne kupovine koja popušta tokom kupovine. Poremećaji povezani sa zavisnošću od kupovine povezani su sa poremećajima zavisnosti zbog fenomenoloških i potencijalnih neurokognitivnih sličnosti. Primenom kriterijuma ICD-11 za kockanje i poremećaje igranja video igrica na poremećaj kompulzivne kupovine, pokazane su fenomenološke paralele u smislu oslabljene kontrole nad ponašanjem (npr. početak, učestalost, intenzitet, trajanje, završetak, kontekst), povećanje prioriteta koji se daje ponašanju u meri u kojoj ono ima prednost nad drugim životnim interesima i svakodnevnim aktivnostima, nastavak ili eskalaciju ponašanja uprkos negativnim posledicama, i značajnu patnju ili oštećenje u važnim oblastima funkcionisanja zbog takvog ponašanja (Thomas A.T., et al, 2023).

Kognitivne funkcije koje Tomas i kolege ispituju u ovoj studiji možemo nazvati nižim egzekutivnim funkcijama ili sporim razmišljanjem, kako ga Kaneman zove a koje zapravo predstavljaju više kognitivne funkcije koje nam pomažu da u nepoznatim/neprijatnim situacijama reagujemo adekvatno i adaptibilno, odnosno da ne podležemo automatskom odgovoru koji donosi trenutno rešenje ili rasterećenje.

Psihopatološka fenomenologija patološke kupovine pokazuje visok stepen sličnosti sa drugim poremećajima karakterisanim gubitkom kontrole, naročito opsesivno–kompulzivnim poremećajem i zavisničkim ponašanjima. Specifičnost patološke kupovine ogleda se u njenoj funkciji regulacije afekta i u izraženoj ulozi stresa kao faktora nastanka i održavanja ovog poremećaja. Nalazi savremenih istraživanja potvrđuju da stres ne deluje samo kao spoljašnji okidač, već utiče i na promene u kognitivnoj kontroli i donošenju odluka, čime se utvrđuje ponavljanje kompulzivnog ponašanja.

5.1. Radna memorija/Kapacitet za učenje

Broj studija koje se bave vezom radne memorije i poremećaja kompulzivne kupovine je relativno mali a prednost i ovih malobrojnih istraživanja je što su rezultati upoređivani sa kontrolnom grupom. Zaključci ovih studija su neodređeni, odnosno nije utvrđena jasna korelacija između grupa ispitanika u vezi sa radnom memorijom. Jedna studija je pokazala da osobe sa poremećajem kompulzivne kupovine pokazuju slabiji učinak kada su proizvodi upareni sa funkcionalnim rečima a bolji učinak kada su bili izloženi rečima koje su emocionalno obojene (prema Thomas A.T., et al., 2023).

5.2. Reaktivnost na znakove

Osobe sa poremećajem kompulzivne kupovine pokazuju jaču žudnju kada su izloženi znakovima koji su povezani sa kupovinom nego osobe iz kontrolne grupe. Reakcije na znakove koji su povezani sa kupovinom su uzbuđenje, potreba i želja za kupovinom. Tehnike koje su korišćene za merenje reaktivnosti na znakove su: odgovor provodljivosti kože, snimanje elektroencefalograma (EEG) i funkcionalno snimanje mozga (fMRI). Funkcionalno snimanje mozga (fMRI) je pokazao da postoji pojačana aktivnost u ventralnom strijatumu kada osobe sa CBD-om izložite fotografijama atraktivne robe široke potrošnje. Snimci eletroencefalograma (EEG) su pokazale aktivnost leve hemisfere kada osobe sa CBD-om izložite fotografijama atraktivne robe široke potrošnje. Rezultati testova na provodljivost kože nisu pokazale jasne razlike između grupe ispitanika sa CBD-om i kontrolne grupe (prema Thomas A.T., i kolege, 2023). Kao da je sposobnost inhibicije na stimuluse smanjena kod osoba sa CBD-om.

5.3. Donošenje odluke

Istraživanja kapaciteta za donošenjem odluka pokazuju neodređene rezultate. Jedna grupa istraživanja pokazuje da ne postoji veza između osoba sa kompulzivnim poremećajem kupovine u odnosu na kontrolnu grupu. Druga grupa istraživanja je pokazala slabiju moć donošenja odluka u neodređenim situacijama kod osoba sa CBD-om u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati fMRI-a koje je koristio Raab i kolege pokazuje veću aktivnost u ventralnom strijatumu (nucleus accumbens) tokom prezentacije proizvoda koji se mogu kupiti, nižu aktivnost insule tokom prezentacije cene i povećanu aktivaciju prednjeg cingulativnog korteksa (ACC) tokom donošenja odluka o kupovini kod osoba sa CBD-om u poređenju sa kontrolnom grupom (prema Thomas A.T., et al, 2023). Kaneman u svojoj knjizi „Misliti sporo i brzo“ razlikuje Sistem 1 i Sistem 2 koji su odgovorni za proces donošenja odluka, između ostalog. Ako bismo napravili paralelu između ovog istraživanja i Kanemanovog sistema 1 i 2, mogli bismo da zaključimo da osobe sa CBD-om isključuju Sistem 2 načina razmišljanja i prepuštaju se automatskom načinu mišljenja koji isključuje napor, trud i promišljanje pre nego što se donese krajnja odluka, već biraju prvi, najlakši mogući odgovor, verovatno da bi se oslobodili tenzije koja nastaje kada treba da usklade svoje psihološke potrebe sa potrebom za kupovinom koju ne mogu da kontrolišu.

Posmatrano u celini, kompulsivna kupovina može se razumeti kao rezultat neravnoteže između sistema uključenih u emocionalnu reaktivnost i nagradu, i sistema odgovornih za izvršnu kontrolu i samoregulaciju. Ova neravnoteža dovodi do dominacije impulsivnih i afektivno obojenih odluka nad promišljenim i voljnim ponašanjem. Takav obrazac je u skladu sa nalazima koji povezuju poremećaj kompulzivne kupovine sa poremećajima kontrole impulsa.

6. Psihosocijalno funkcionisanje osoba sa kompulzivnim poremećajem kupovine

Tehnološki napredak, izloženost pozitivnim stimulusima i zanemarivanje emocionalne kontrole i razvoja samosvesti u procesu formiranja ličnosti otežavaju pojedincima da kontrolišu svoje ponašanje. Takav gubitak kontrole dovodi do razvoja zavisnosti (prema Rachubinska, K., et al.,2024). Prema ovim autorima, kompulzivni poremećaj kupovine moguće je dovesti u vezu sa adiktivnim ponašanjem usled fenomenoloških i neurokognitivnih sličnosti između ove dve vrste ponašanja. U skladu sa I-PACE modelom (interaktivni model koji uključuje dimenzije Osoba – Afekt – Kognicija – Izvršenje), žudnja za kupovinom može da se javi kao reakcija na unutrašnje stimuluse, kao što su nelagodnost, dosada, sumnja u sebe) ili kao reakcija na spoljašnje stimuluse kao što su reklame, objave poznatih osoba na društvenim mrežama, višak novca). Ponavljanje doživljaja pozitivnih osećanja ili olakšanja od negativnih osećanja tokom kupovine, može dovesti do pristrasnosti pažnje koji se vezuju za ove stimuluse, odnosno, favorizuju se u odnosu na neke druge, što, zauzvrat, može pojačati potrebu za kupovinom i dovesti do povećanja aktivnosti kupovine. Ove interakcije mogu biti ublažene smanjenom opštom inhibitornom kontrolom u ranim fazama i posredovane deficitima inhibitorne kontrole specifičnih za stimulus u kasnijim fazama kompulzivnih poremećaja kupovine, što može dovesti do povećanja uobičajenih maladaptivnih obrazaca kupovine (prema Rachubinska, K., et al.,2024).

Kompulzivna kupovina se vezuje za neodoljivu potrebu za kupovinom i iznenadnim padom napetosti koja usledi nakon kupovine. Kao da pred samu kupovinu nivo dopamina raste preko bazične vrednosti karakteristične za svaku osobu, a nakon kupovine pada ispod te vrednosti i onda je potraga za novim uzbuđenjem ili nagradom prvi korak u ovoj petlji kompulzivnog ponašanja. Kupovinom se otklanja tenzija koju zamenjuje razočaranje, osećaj krivice a sve ovo može voditi osobu u zaduživanje, loše socijalne odnose ili socijalno povlačenje.

Visok stepen komorbiditeta sa afektivnim i anksioznim poremećajima, kao i sa poremećajima ličnosti, dodatno komplikuje kliničku sliku patološke kupovine. Ova činjenica podržava stanovište da se patološka kupovina retko javlja kao izolovan poremećaj, već često predstavlja deo šire psihološke organizacije ličnosti.

Kao što smo naveli na početku rada, kompulzivna kupovina nije tekovina modernog društva. Ona je svakako podstaknuta opštim povećanjem životnog standarda i blagostanja u modernom društvu ali zavisi i od ličnih karakteristika. Sada je možda vidljivija jer se više piše o njoj te možemo lakše da je prepoznamo.

Studija Rahubinjske i kolega (Rachubinska, K., et al.,2024), pokazuje da visok procenat osoba sa kompulzivnim poremećajem kupovine, čak 95% pokazuje poremećaje raspoloženja, anksioznosti, poremećaje kontrole impulsa i simptoma depresije, među kojima depresija prednjači po broju osoba sa ovim poremećajem raspoloženja i udruženim poremećajem kompulzivne kupovine. Oni dalje testiraju model Velikih 5 na osobe sa poremećajem kompulzivne kupovine i navode da u mnogim studijama, postoji visoka pozitivna korelacija između neuroticizma i ekstraverzije i kompulzivnog poremećaja kupovine. Sa druge strane, utvrđena je negativna korelacija između savesnosti i kompulzivne kupovine (prema Rahubinjska et al., 2024). Pored ovih poremećaja raspoloženja, Rahubinjska i kolega navode još neke poremećaje koji prate kompulzivnu kupovinu među kojima, disegzekutivni sindrom, poremećaje ishrane i preterani rad (workaholism).

7 Zaključak

Patološka kupovina predstavlja složen i višedimenzionalan psihopatološki fenomen čije razumevanje prevazilazi pojednostavljena tumačenja, u okvirima socijalno uslovljenih navika ili potrošačkih stilova koje diktira moderno društvo. Iz ugla psihopatologije, ovaj poremećaj se može sagledati kao specifičan poremećaj voljno–impulsivne regulacije, u čijoj osnovi stoji gubitak kontrole nad ponašanjem, uz izražen subjektivni distres i značajno narušavanje svakodnevnog funkcionisanja.

Analiza dostupne literature ukazuje da patološka kupovina od samih početaka zauzima ambivalentnu poziciju između impulsivnih i kompulzivnih poremećaja, što se reflektuje i u savremenoj klasifikaciji. Nejasan status u dijagnostičkim klasifikacijama, naročito u DSM-5, dodatno potvrđuje potrebu za preciznijim teorijskim i empirijskim razgraničenjem ovog poremećaja. Literatura korišćena za potrebe ovog rada ne uključuje ni jednu longitudinalnu studiju, već se više zasniva na hipotezama koje se potvrđuju dostupnim alatima i modelima za ispitivanje drugih poremećaja, kao što su opsesivno-kompulzivni poremećaj i bolesti zavisnosti. Ova istraživanja više ukazuju na njegov hibridni karakter, koji obuhvata elemente impulsivnosti, kompulzivnosti i bihejvioralne zavisnosti.

Jedno od centralnih pitanja koje se nameće odnosi se na nozološki status patološke kupovine. Analiza pokazuje da postoje argumenti za njeno svrstavanje u poremećaje kontrole impulsa, opsesivno–kompulzivni spektar, ali i bihejvioralne zavisnosti. Odsustvo jasne kategorizacije u DSM-5, nasuprot fleksibilnijem pristupu ICD-11, odražava širu teorijsku dilemu u savremenoj psihijatriji i kliničkoj psihologiji. Fenomen patološke kupovine jasno ukazuje na ciklični obrazac ponašanja, u kojem stres i negativni afekti imaju centralnu ulogu. Kupovina se javlja kao maladaptivna strategija regulacije afekta, sa privremenim olakšanjem i naknadnim osećanjem krivice i stida, što doprinosi održavanju poremećaja.

Istovremeno, savremeni potrošački kontekst deluje kao snažan facilitirajući faktor, koji može pojačati intenzitet i učestalost simptoma, ali ne predstavlja njihov primarni uzrok jer prvi opisani slučajevi datiraju sa početka i sredine prošlog veka.

U celini posmatrano, patološka kupovina zahteva integrativni pristup, koji uključuje preciznu fenomenološku analizu, razumevanje etio-patogenetskih mehanizama i uvažavanje šireg socijalnog konteksta. Deluje kao da dalja istraživanja i jasniji dijagnostički kriterijumi neophodni su kako bi se omogućilo adekvatno prepoznavanje, klasifikacija i tretman ovog poremećaja.

9 Diskusija

Na kraju, iako savremeno društvo ne može biti označeno kao uzrok patološke kupovine, ono svakako predstavlja kontekst u kojem se simptomi lakše ispoljavaju i održavaju. Digitalizacija kupovine i socijalna normalizacija prekomerne potrošnje mogu doprineti kasnijem prepoznavanju poremećaja i produženom trajanju nelečenih simptoma. Iz ove perspektive deluje da su prevencija i edukacija put ka smanjenju efekata patološke kupovine za koju ne verujem da će se smanjiti nego postoji trend da se poveća.