Osnovne ljudske potrebe – kraći teorijski pregled

Razumevanje osnovnih ljudskih potreba ključno je za psihologiju, pedagogiju, menadžment, i svakodnevni život. Kada shvatimo šta stoji iza ljudskog ponašanja, lakše nam je da razumemo sebe i druge, da pronađemo smisao u ličnom životu i razvoju i da svesno ili svesnije postavljamo ciljeve.Namerno sam stavila svesnije, jer ovaj tekst nije recept za savršen život. Ovo je pregled, kraći uvod u teeorije ljudskog ponašanja. Šta ćete i Koliko uzeti iz ovog teksta, zavisi od toga u kojoj ste fazi života, šta vam je potrebno u ovom trenutku, da li želite da razumete sebe, pa i druge, da li ste ovde zbog razonode ili vas ova tema zaista interesuje.

Iako se teorije razlikuju, sve one polaze od ideje da čovek ima unutrašnje zahteve – biološke, emocionalne, socijalne i duhovne – koji ga pokreću i oblikuju.

I Maslovljeva hijerarhija potreba

Maslovljev model je možda najpoznatiji jer se lako vizuelizuje u obliku piramide. Dodala bih još da pored te jasnog grafičkog prikaza, ne zalazi u polje filozofije i metafizike i prijemčiv je za uvod u razumevanje ljudskih potreba.

1. Fiziološke potrebe: Ako osoba nema hranu, vodu ili san, sve druge težnje privremeno gube značaj. Na primer, student koji je gladan teško da može da se fokusira na ispit. Kada ne spavamo dovoljno, nismo funkcionalni na duže staze.
2. Sigurnost: Nakon što su osnovni uslovi zadovoljeni, ljudi teže stabilnosti. Kada nam plata ne pokriva osnovne mesećne trošove, teško da možemo da razmišljamo o odvajanju za skupa putovanja, garderobu, ulaganje resursa u lični rast i razvoj, izlaske i druženja i slično. U tom trenutku, možemo da razmišljamo samo o tome da obezbedimo sebi pristojan život.
3. Pripadanje i ljubav: Ljudi imaju snažnu potrebu za vezama. Čovek je socijalno biće i potrebne su mu smislene veze sa prijateljima, porodicom, kolegama.
4. Poštovanje i priznanje: Kada osećaj pripadnosti postoji, ljudi žele da budu priznati i cenjeni. Naučnik želi da njegov rad bude uočen, priznat i prihvaćen, a ne samo da stvara za sebe u laboratoriji ili radnoj sobi.
5. Samoaktualizacija: To je težnja da postanemo ono što možemo da budemo. Na primer, neko se vraća studijama u kasnijem dobu života jer oseća da nije do kraja ispunio svoj potencijal.

• Transcendencija: traganje za smislom izvan ličnih postignuća – vera, pomaganje drugima, rad za dobrobit zajednice. Više nismo okrenuti samo sebi već težimo da ostvarimo nešto značajnije u svetu i okrećemo se zajednici u želji da joj nešto ili nečim uzvratimo.

Kasnija proširenja

Nakon 1950-ih i 60-ih Maslov je dodatno pisao o potrebama, i tada je predložio da iznad osnovnih pet stubova postoje i dodatni slojevi:

6. Kognitivne potrebe – potreba za znanjem, razumevanjem, istraživanjem.

7. Estetske potrebe – težnja ka lepoti, harmoniji, balansu.

8. Transcendencija – prevazilaženje sebe i povezivanje sa nečim većim (duhovnost, služenje drugima, altruizam).

Ovi nivoi nisu deo prvobitne verzije, već kasnijih razrada njegovog rada. Zato u literaturi često nailazimo na različite verzije – negde samo pet, a negde šest, sedam ili čak osam nivoa.

Maslovljev doprinos je u tome što pokazuje da ne težimo svemu u isto vreme i da osnovne prepreke (npr. egzistencijalna nesigurnost) često sprečavaju više nivoe razvoja. Možda  nam to pomogne da bolje razumemo zašto u nekom trenutku nismo uradili što nam iz kasnije životne perspektive izgleda kao da smo mogli i da bolje razumemo zašto neki ljudi nisu u stanju da izađu iz nečega što nama deluje jednostavno i lako.

II Švarcova teorija vrednosti i potreba

Šalom Švarc pristupa potrebama kroz prizmu vrednosti – unutrašnjih principa koji usmeravaju ponašanje. On polazi od tri univerzalna zahteva: bioloških potreba, socijalne interakcije i funkcionisanja grupa.

Iz ovih zahteva nastaje 10 univerzalnih vrednosti. Na primer:

1. Potreba za sigurnošću izražava se kroz vrednost bezbednosti (želim stabilan posao, sigurno društvo).
2. Potreba za istraživanjem i promenom izražava se kroz vrednosti poput radoznalosti, kreativnosti, slobode.
3. Potreba za zajedništvom izražava se kroz benevolentnost i univerzalizam (briga za porodicu, empatija za druge ljude, ekologija).

Primer: neko ko visoko vrednuje „tradiciju i sigurnost“ bira stabilnu karijeru u javnom sektoru, dok onaj kome je važna „otvorenost i inovacija“ teži preduzetništvu.

Švarcov model pomaže da shvatimo da potrebe nisu samo individualne, već i društveno oblikovane – i da ih doživljavamo kroz prizmu vrednosti koje usvajamo.

Tipovi vrednosti, njihovi motivacijski ciljevi i specifične vrednosti koje ih predstavljaju (Schwartz, 1992) [1]

Tip vrednosti i motivacijski cilj	Specifične vrednosti
MOĆ: Društveni status i prestiž, kontrola i dominacija nad pojedincima i materijalnim dobrima	društvena moć, bogatstvo, društveni ugled, autoritet, očuvanje slike o sebi i društvu
POSTIGNUĆE: Ostvarivanje ličnog uspeha iskazivanjem kompetencije u skladu s društvenim standardima	samopoštovanje, ambicioznost, uticajnost, sposobnost, inteligencija, uspešnost
HEDONIZAM: Ugođanje ili zadovoljenje vlastitih telesnih želja	zadovoljstvo, uživanje u životu
STIMULACIJA: Uzbuđenje, novost, izazov u životu	uzbudljiv život, raznovrstan život, odvažnost
NEZAVISNOST: Sloboda misli i dela, kreativnost, istraživanje novog	sloboda, kreativnost, privatni život, samostalnost, odabir vlastitih ciljeva, znatiželja
UNIVERZALNOST: Razumevanje, poštovanje, prihvatanje i zaštita dobrobiti svih ljudi i prirode	jednakost, unutrašnji sklad, mir u svetu, jedinstvo s prirodom, mudrost, svet lepoga, društvena pravda, tolerancija, očuvanje životne sredine
DOBRONAMERNOST: Očuvanje i unapređivanje dobrobiti ljudi s kojima je pojedinac u čestom ličnom kontaktu	duhovni život, smisao u životu, zrela ljubav, iskreno prijateljstvo, odanost, iskrenost, uslužnost, odgovornost, spremnost na opraštanje
TRADICIJA: Poštovanje, prihvatanje i održavanje običaja i ideja tradicionalne kulture ili religije kojoj pojedinac pripada	poštovanje tradicije, umerenost, poniznost, prihvatanje vlastitog života, pobožnost
KONFORMIZAM: Suzdržavanje od akcija, namera i sklonosti koje bi mogle uznemiriti ili povrediti druge osobe i narušiti društvena očekivanja i norme	pristojnost, samodisciplina, poštovanje roditelja i starijih, poslušnost
SIGURNOST: Sklad, stabilnost i sigurnost unutar društva, međuljudskih odnosa ili samog pojedinca	osećaj pripadnosti, društveni poredak, nacionalna sigurnost, uzvraćanje usluga, porodična sigurnost, zdravlje, čistoća

III Teorija samoodređenja (Deci i Rajan)

Deci i Rajan identifikuju tri univerzalne psihološke potrebe: autonomiju, kompetentnost i povezanost.

1. Autonomija: ljudi žele da osećaju da njihovi postupci proističu iz unutrašnjeg izbora, a ne iz prisile. Primer: dete će više učiti matematiku ako ima osećaj da samo istražuje i otkriva, a ne ako mu se gradivo nameće kroz kaznu.
2. Kompetentnost: kada osećamo da smo sposobni, motivacija raste. Primer: sportista koji vidi napredak u rezultatima oseća želju da trenira još više.
3. Povezanost: ljudi su socijalna bića. Primer: zaposleni se duže zadržava u firmi gde oseća podršku kolega, čak i ako plata nije najveća.

Ova teorija naglašava da unutrašnja motivacija cveta onda kada se zadovolje ove tri potrebe – što je dragoceno i u obrazovanju, i u poslu, i u ličnom razvoju. Takođe, pomaže nam da razumemom kako spoljašnji podsticaji i uslovi utiču na motivaciju osoba. Ova teorija je važna i nalazi praktičnu primenu razmišljanju o radnim navikama i motivaciji u radnom okruženju.

IV Alderferova teorija – ERG – Existence, Relatedness, Growth

Alderferova teorija sažima Maslovljev model u tri kategorije: egzistenciju, povezanost i rast. Njegova važna inovacija je da potrebe nisu strogo hijerarhijski raspoređene.

Ova fleksibilnost čini ERG teoriju praktičnom u savremenom životu, gde se često balansira između više nivoa potreba. Ne prelazimo ih linearno, nego možemo u isto vreme raditi na zadovoljenju ove tri kategorije.Frustracija može da uslovi da u slučaju da ne možemo da zadovoljimo neku od potreba možemo da regresiramo na neku od preostale dve kako bismo zadržali ravnotežu kroz kompenzaciju.

Kategorije potreba:

1. Egzistencijalne potrebe (E): Odnose se na osnovne potrebe za materijalnim i fizičkim opstankom, kao što su hrana, voda, plata i sigurni radni uslovi. 
2. Potrebe za povezivanjem (R): Uključuju želju za uspostavljanjem i održavanjem dobrih međuljudskih odnosa, kao što su odnosi sa kolegama, nadređenima, prijateljima i porodicom. 
3. Potrebe rasta (G): Odnose se na unutrašnju motivaciju i težnju ka ličnom razvoju, napredovanju i kreativnom doprinosu. 

V MekKlilandova teorija stečenih potreba

MekKliland ističe da tri potrebe posebno oblikuju ponašanje, a razvijaju se kroz život i iskustvo: postignuće, pripadanje i moć.

1. Osoba sa jakom potrebom za postignućem stalno postavlja nove izazove
2. Osoba sa naglašenom potrebom za pripadnošću traži tople odnose i timsku atmosferu
3. Osoba sa jakom potrebom za moći teži uticaju i vođenju drugih.

Ovaj model je naročito primenljiv u karijernom razvoju i liderstvu.

VI Uporedni prikaz različitih teorija

Pristup	Osnovna ideja	Kategorije	Primeri u praksi
Maslov – hijerarhija potreba	Ljudi teže ka zadovoljenju potreba u određenom redosledu, od osnovnih ka višim.	5 osnovnih (fiziološke, bezbednost, ljubav/pripadnost, poštovanje, samoaktualizacija) + proširenih 8 (kognitivne, estetske, transcendencija).	Osoba koja nema finansijsku sigurnost teško da će se fokusirati na kreativnost ili lični razvoj. Tek kad dobije stabilan i dobro plaćen posao i stabilnost, može da istražuje talente.
Švarc – teorija osnovnih vrednosti	Vrednosti su univerzalni motivacioni ciljevi koji usmeravaju ponašanje i odluke. One su organizovane u kružnom modelu (konfliktne vs. komplementarne vrednosti).	10 osnovnih vrednosti: moć, postignuće, hedonizam, stimulacija, samo-usmerenje, univerzalizam, dobročinstvo, tradicija, konformizam, bezbednost.	Osoba kojoj je bezbednost važna bira stabilan posao; osoba kojoj je važna stimulacija odlazi na putovanja i rizikuje da bi doživela nove stvari.
Teorije motivacije (npr. Deci i Rajan – Self-Determination Theory)	Motivacija zavisi od zadovoljenja tri psihološke potrebe: autonomija, kompetencija i povezanost. Deli se na unutrašnju i spoljašnju motivaciju.	Intrinzična (unutrašnja), ekstrinzična (spoljašnja).	Zaposleni koji uči da koristi nove alate u poslu jer ga zanima (unutrašnja motivacija) naspram zaposlenog koji uči jer mu je šef naredio (spoljašnja motivacija).
Psihologija vrednosti vs. potrebe	Potrebe su „šta mi nedostaje“, vrednosti su „šta je meni važno“, a motivacija je „šta me pokreće da delujem“.	Potrebe → univerzalne i biološke; vrednosti → kulturne i individualne; motivacija → most između njih.	Primer: Potreba za pripadanjem → vrednost prijateljstva i lojalnosti → motivacija da se priključim zajednici ili timu.

VII Zaključak: od potreba do ciljeva

Kada ih posmatramo zajedno, ove teorije pokazuju da:

• Potrebe su temelj – ono što je neophodno za opstanak i razvoj.
• Vrednosti su način na koji te potrebe dobija značenje u našem životu.
• Motivacija je energija koja nas pokreće da zadovoljimo potrebe u skladu sa vrednostima.
• Ciljevi su konkretni koraci i planovi kroz koje realizujemo tu energiju.

Primer iz života:

• Osoba oseća potrebu za sigurnošću (Maslov).
• Ta potreba se u njenom sistemu oblikuje kao vrednost stabilnosti i tradicije (Švarc).
• To pokreće unutrašnju motivaciju da pronađe stabilan posao (Deci i Rajan bi rekli: zadovoljava autonomiju i kompetentnost).

• Na kraju, osoba postavlja cilj da se doškoluje kako bi dobila bolje plaćen posao.

Na taj način, teorije potreba nisu odvojene od života, već predstavljaju mapu koja nam pomaže da razumemo zašto donosimo odluke i kako možemo da ih usmerimo ka većem ličnom ispunjenju.

VII Zadatak

Uzmite jednu svoju potrebu. Provucite je kroz Maslovljevu hijerarhiju potreba. Razmislite da li su vaše potrebe u skladu sa vašim vrednostima ili su u raskoraku. Viidite na koji način možete da redefinišete vaše ciljeve kako biste podmirili svoje potrebe i živeli u skladu sa svojim vrednostima.

---

[1] Preuzeto i prilagođeno iz doktorske disertacije mr Alija Selimović, TIPOLOŠKI PRISTUP DIMENZIJAMA IDEOLOŠKE ORIJENTACIJE, Univerzitet u Novom Sadu, 2014. godina, str. 38-39. Link do disertacije je https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/45908/Disertacija9336.pdf