Ovaj naslov je malo patetičan, a zapravo je za mene istinit
Kada govorimo ili čitamo o celoživotnom učenju, najčšće pomislimo na kurseve, sertifikate i formalno obrazovanje. Šta ako vam kažem da me je upravo to učenje spasilo? Ne učenje zbog diploma, već zbog toga što mi je pomoglo da razumem sebe, krenem na put izlečenja tela, upravljam emocijama i prevaziđem najteže životne periode: povredu meniskusa i prednjih ukršetih ligamenata desne noge, koji su me zakovali za krevet na skoro godinu dana, srčani udat i na poseltku, moždani udar.
CELOŽIVOTNO UČENJE: ŠTA TO ZAISTA ZNAČI?
Za mene, celoživotno učenje je značilo svakodnevno učenje o sopstvenim obrazcima ponašanja, neurološkim mehanizmima koji me sabotiraju i emocionalnim ranama koje upravljaju mojim odlukama. To je značilo učenje disanja, učenje kako da prepoznam kada moj nervni sistem ulazi u paniku, kako da razgovaram sa sobom, umesto da se kritikujem, kako da razgovaram sa drugima i da ih razumem, kako da…
NEUROPLASTIČNOST I PROMENA NAVIKA
Naučno je potvrđeno da mozak može da menja svoju strukturu kroz učenje i ponavljanje novih obrazaca ponašanja. Ovaj proces zovemo neuroplastičnost. U praksi to znači da sam mogla da se „prešaltam“ iz obrasca: „Ako ne uradim sve savršeno, nisam dovoljno dobra“ u obrazac: „Dovoljna sam i kada grešim, važno je da učim.“
Neuronauka mi je pomogla da razumem da je mozak plastičan i da može da se preoblikuje, što je bilo veoma važno u prvim trenucima suočavanja sa moždanim udarom. Ono što je telo nekada bez pogovora slušalo moj mozak, sada je pružalo ozbiljan otpor. Neke stvari i navike i putevi su prekinuti i trebalo je stvoriti nove. Neuronauka me naučila da moj mozak jeste plastičan, ne elastičan. Može da se preoblikuje, ali ne znači da će se rastegnuti i na kraju, pući. To je ostalo u prošlosti.
CBT: PROMENA MISLI = PROMENA STVARNOSTI
Kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) me je naučila da prepoznam unutrašnji dijalog. Umesto misli: „Neću uspeti, nema smisla ni da pokušam“, naučila sam da kažem: „Imam pravo da učim, ne moram odmah da budem ekspert.“ To je izgledalo jednostavno na papiru, ali u praksi je bilo izuzetno teško i dosadno, većinu vremena. Tu mi je dosta pomogla moja urođena osobina, koja je znala u određenim fazama života i da me debelo košta, a sada se pokazala učinkovitom – istrajna sam i strpljiva do granica koje su i meni nepoznate. Kad ne pomaže motivacija, pomaže mi istrajnost i doslednost, praćene disciplinom.
Danas volim da kažem da pomažem ljudima da prevaziđu neke od svojih izazova pomoću alata iz KBT-a.
DESIGN THINKING KAO METODA ZA SVAKODNEVNI ŽIVOT
Design Thinking me je naučio da postavim pitanje: „Kako mogu da unapredim svoje iskustvo, ne celokupno, već 1% po 1%?“ Kroz faze empatije, definicije problema, generisanja ideja, testiranja i iteracije, počela sam da primenjujem ovu metodologiju na sopstveni život.
Ovaj sistem mišljenja koji sam usvajala i učila skoro godinu dana je doneo u moj život neke navike bez kojih danas ne mogu – da dišem svakog jutra, da pišem dnevnik, da bolje razumem druge ljude i njihove potrebe.
SYSTEM THINKING: ZAŠTO STVARI PONAVLJAMO?
Ova metodologija mi je pomogla da sagledam sve što mi se dešava kao deo sistema. Prokrastinacija nije samo slabost volje. To je neretko ishod sistema u kojem postoji preopterećenje, nemanje granica, perfekcionizam i potisnuti strah od neuspeha.
Najveća vrednost ovog učenja se ogleda u činjenici da više ne mislim da sam sama. Pre mene, iza mene, pored mene postoji ceo jedan sistem kojem pripadam, koji ne mora nužno da me podržava, ali je moj.
RAD SA UNUTRAŠNJIM DETETOM
Kroz Jungovsku psihologiju i praksu rada sa unutrašnjim detetom, naučila sam da se setim odakle dolazi moj osećaj nedovoljnosti. To dete u meni, koje je bilo kritikovano zbog grešaka, dan-danas upravlja mojim izborima ako ga ne saslušam.
Ovo je donela mnogo suza i mnogo radosti u isto vreme. Mislim da sam se kod rada sa unutrašnjim detetom najviše slomila. Plakala sam sve ono što sam držala u sebi decenijama.
TRANSAKCIONA ANALIZA – JA SAM OK, I TI SI OK
Profesionalno sam se odlučila za teorije misli koje su utemenjene na kogniciji, emocijama i ponašanju. Moja prva ljubav koja me nekako gurnula u ideju da se posvetim učenju cele jedne škole psihoterapijskog mišljenja, bila je TA. Dala mi je kooridnatni sistem u kojem sam mogla da vidim šta mi je zabranjivano, šta sebi zabranjujem i šta zabranjujem drugima. A sve to dok se trudim da budem odmerena i da ne budem licemer koji živi pod pravilom duplih standarda. Ja sam OK, ti si OK. To je i prva knjiga koju sam davne 2000. godine pročitala iz oblasti popularne psihologije.
ZAKLJUČAK: NE UČIMO DA BISMO POSTALI VIŠE, VEĆ DA BISMO POSTALI CELI
Celoživotno učenje nije linearna trka. To je spiralni put vraćanja sebi. U svakoj fazi tog puta, postoji nova prilika da naučimo kako da budemo prisutniji, saosećajniji i otporniji.
Učenje me je izlečilo ne zato što sam saznala više informacija, već zato što sam kroz znanje stekla razumevanje i zahvalnost prema sebi.
Znanje je lek. Samo ako ga koristimo svesno.
Ako ste imali sličan put, volela bih da čujem vaša iskustva.
#celozivotnoucenje #licnirast #cbt #designthinking #systemthinking #unutrasnjedete #neuroplastičnost #oporavak #TA
Skok sa Sanjom 